Elvin Kadrić u okviru “Tajni Parova” riješio je da otvori dušu, pa je pred cimere iz vile iznio teške detalje iz svog života.

–Ja sam svoj život posvetio sportu, imam svoj mir i niko me ne dira, ali nisam imao baš lijepo djetinjstvo. Svog oca nisam nikada upoznao, on se i dalje vodi kao nestalo lice, ali smo sigurni da više nije među živima, ubijen je u ratu – rekao je s tugom u glasu.

Njegovi cimeri su, ipak, insistirali na tome da i dalje postoji nada da je živ.

–Da, postoji, molim se da je negdje i da će me pronaći. Malo mi je čudno, već dva puta u jutarnjem programu dobijam poziv od starijih žena koji mi kroz šifre ukazuju da mi je otac vjerovatno živ i šokiran sam – priznao je on.

Iza sebe, on ima još pregršt stresnih situacija.

–Pored toga što mi je tata nestao u ratu, to se isto desilo i sa mojim dedom, jednog dana su samo odvedeni iz kuće i nisu se vratili. Kada se rodio, moja majka je počela drugi put da živi, međutim moj brat živi u svom svijetu, on ima autizam i o njemu se posebno staramo… Jednom nam se desilo da je otišao od kuće, odmah sam to osjetio i krenuo sam da ga tražim, našao sam ga blizu kuće i tada sam shvatio koliko mi on znači, postojali su periodi kada sam umio po hiljadu puta da ponavljam jednu riječ u nadi da će sklopiti rečenicu, međutim nije – izjavio je Elvin.

Nakon tog otkrića, progovorio je i o odnosu sa majkom.

–Ja se sa svojom majkom nisam nikada svađao, međutim, očuh i ona žive odvojeno od mene, jer žele svoj mir… Oni mene jesu razočarali, ali ih razumijem, previše su se brinuli oko svega, svakako je moj brat sa mnom, oni i dalje ne mogu da se pomire da je bolestan – kaže Kadrić.

–Ja njih ne osuđujem, samo mi je žao što nisu prihvatili brata kako zaslužuje, ja imam povjerenja u tri osobe, to nisu majka i očuh – zaključio je on, a rastužio je i svoje cimere ovom pričom.